The Empty Chair [Serbian translation]

Ako zatvorim moje oči,da moja duša vidi,

tamo postoji mesto za stolom koje čuvate za mene

tako puno,hiljadama milja,preko kopna i mora,

nadam se da ću se usuditi,da ipak čujete moju molitvu,

i nekako,Ja ću biti tamo.

Ali to je samo betonski pod,gde će moja glava ležati,

iako su zidovi ovog zatvora hladni poput gline.

Ali tu je okno svetlosti gde brojim moje dane,

zato ne očajavajte zbog prazne stolice,

i nekako,Ja ću biti tamo.

Nekim danima sam jak,nekim danima sam slab,

danima sam toliko slomljen da jedva mogu da govorim,

postoje mesta u mojoj glavi gde moje misli i dalje lutaju,

i nekako,Ja ću biti tamo.

A kada dođe zima i drveće ogoli,

i ti samo gledaš kroz prozor,tamo negde u tamu

kako sam uvek kasnio na svaku večeru koju si postavila,

ali čuvaj mi mesto i tu praznu stolicu,

jer naći ću način da budem tamo.

i nekako,

Ja ću biti tamo.