Vrtlarova ćerka me je zaustavila na putu, dana kada sam se trebao venčati
"Ti si taj sa kojim želim da delim svoje telo", rekla je
"Pronaći ćemo hladno mesto sa cvećem kao krevetom ispod neba
I na moju radost podariću ti dečaka sa mesecom i zvezdom na glavi"
Njena srebrna kosa se vijorila na vetrom nošenim talasima na suncu
Njene ruke su bile kao beli pesak, a oči su nosile dijamante u sebi
Otišli smo sa puta i zaputili se ka vrhu Šume Šapata
I šetali smo dok nismo stigli do mesta gde je sveta mangolija stajala
I tamo smo legli rashlađeni u hladovinu pevajući pesme i vodeći ljubav
Sa golom zemljom ispod i svemirom iznad nas
Bilo je kasno, moje venčanje nije moglo da čeka i bio sam tužan, ali sam morao ići,
Zato sam, dok je spavala, poljubio njen obraz za rastanak
Venčanje se odigralo i ljudi su dolazili sa mesta udaljenih po nekoliko milja
Bilo je dosta veselja, jabukovače i vina
Ali pre svega sećam se da sam se setio devojke koju sretoh
Jer dala mi je nešto što moja čula nisu mogla da zaborave
Godinu dana je prošlo i sve je bilo baš kao i pre
Baš kao i pre
Sve do poklona koji je neko ostavio, korpe kraj mojih vrata
I u njoj je ležala najlepša beba plačući da bude nahranjena
Kleknuo sam i poljubio mesec i zvezdu na njegovoj glavi
Dok su godine prolazile dečak je izrastao i selo je na njega gledalo sa strahopoštovanjem
Nikada pre nisu videli ništa nalik dečaku sa mesecom i zvezdom
I ljudi bi dolazili izdaleka samo da bi pronašli reč koju je širio
"Reći ću vam sve što sam naučio, a to sve je Ljubav", rekao je