Док гледам у ђавола, церим се његовом пиштољу.
Прсти крећу да се тресу, ја почињем да бежим.
Меци крећу да лете, ја почињем да стајем.
Почињемо да се рвемо, ја сам одозго.
Оћу да ти захвалим што ме пушташ да поново будем ја.
Хвала ти што ме пушташ да поново будем ја.
Крутог оковратника, паперјастог лица,
ћаскање у покушају, загушљиво је овде.
Хвала ти за журку, ал никако нисам мого да останем.
Много тога ми је на памети, речи ми сметају.
Оћу да ти захвалим што ме пушташ да поново будем ја.
Хвала ти што ме пушташ да поново будем ја.
Плешемо уз музику, целе ноћи.
Обични људи, певају обичне песме.
Кева је тако срећна, почиње да плаче.
Ћале и даље пева, можеш и ти, ако пробаш.
Оћу да ти захвалим што ме пушташ да поново будем ја.
(Сто људи, сто ћуди, ма да)
Хвала ти што ме пушташ да поново будем ја.
Ужарене очи пуне страха урезују ти се у мозак.
Многи су нестали јер су страшно мрзели то што раде.
Клинци се крешу са истином, за почетак то би одмах требало да схватиш.
Хвала ти што ме пушташ да поново будем ја.
Оћу да ти захвалим што ме пушташ да поново будем ја.
Хвала ти што ме пушташ да поново будем ја.
Хвала ти што ме пушташ да поново будем ја.
Оћу да ти захвалим што ме пушташ да поново будем ја.
(превео Гаврило Дошен)