Probudio sam se u sred sna
i čuo dva glasa
jedan mi je rekao "zaboravi je"
i prestani više da plačeš
ali drugi je bio tvoj
sa linija sna, košmara
govorio mi je "ljubavi, spavaj
biću uz tebe kad me poželiš..
Nebrojeno je godina
ali život je kratak
navikao sam da te volim
navikla si i ti
ali godine su kao posuda
kao jeftin hotel za par trenutaka
negde bol da može da stane
noću, kad ostanem sam
tišine moje da brojim
da te pamtim, kad me boli da mi govoriš
biću uz tebe kad me poželiš...
Bajka se završila
i počeo je život.
ah, kad bi tvoja istina
bila laž, istinita
šta da radim s ovim životom
u bajku ću da ga bacim, da se udavi
da mi duša postane lakoverna
da počne da ti veruje, iz početka,
da ti veruje kad me dodiruješ
noćima kad šapućeš, kad govoriš
biću uz tebe kad me poželiš...