Telegraph Road [Serbian translation]

Nekada davno dođe jedan čovek stazom

Prepešačio je trideset milja sa svežnjem na leđima

I spustio je svoj tovar gde je mislio da je najbolje

Napravio sebi dom u divljini

Sagradio je kolibu i ostavu za zimu

I kraj obale hladnog jezera izorao zemlju

I tom stazom i drugi putnici dojezdiše

I nikad nisu išli dalje, ne, nikad nisu išli nazad

Onda nastadoše crkve pa nastadoše škole

Onda dođoše advokati pa nastadoše pravila

Onda su došli vozovi i kamioni sa tovarima svojim

A prljava stara staza postade telegrafski put

Onda nastadoše rudnici – onda dođoše rude

Onda dođođe vremena teška pa je bio rat

Telegraf je pevao pesmu o spoljašnjem svetu

Telegrafski put je postao tako dubok i tako širok

Kao zatalasana reka…

A moj radio kaže, večeras će zamrznuti

Ljudi se iz fabrika voze kući

U šest saobraćajnih traka

U tri trake se sporo kreću…

Nekada sam voleo da idem da radim ali obustavili su ga

Ja imam pravo da idem na posao ali posla nigde nema

Da, a kažu da ćemo morati platiti dugove

Moraćemo požnjeti od malo semena što se posadi

A ptice gore na žicama i telegrafskim stubovima

One uvek mogu odleteti od ove kiše i ove hladnoće

Možete ih čuti kako pevaju svoj telegrafski kod

Čitavim putem niz telegrafski put

Znaš da bih pre zaboravio ali sećam se onih večeri

Kada je život bio samo opklada na trku među svetlima

Glavu si držala na mom ramenu, ruku u mojoj kosi

Sada se ponašaš malo hladnije, kao da ti nije stalo

Ali veruj mi dušo i ja ću te odvesti

Iz ovog mraka u dan

Od ovih reka farova, ovih reka kiše

Od besa što živi na ulicama sa ovim imenima

jer ja sam prošao kroz svako crveno svetlo na putu sećanja

Video sam kako očaj eksplodira u plamenu

I ne želim da to ponovo vidim…

Od svih ovih znakova na kojima piše “žao nam je, zatvoreno”

Niz taj telegrafski put, do kraja