Bar jednom ja bih hteo da verujem u sreću,
Šta nosi sutradan, svejedno meni je sad.
Jer noćas živim ja a sutra možda neću,
moj život davno već, ispuni teški jad.
Ne kunem tvoju ljubav ja i praštam tebi patnje sve
al' hoću da uživam sad u ludoj noći toj.
Te oči tvoje zelene, te reci tvoje varljive
i pesma tvoja zanosna, pomuti razum moj.
Ne tražim ništa vše, znam prošlost se ne vraća
al' sada kasno je već da za njom čeznem ja.
Al' uspomena ta od sveg' je ipak jača,
i sad u oku mom poslednja suza sja.