Nedostajes mi,
kao sto se nedostaju noci bez zvezda,
kao sto se nedostaju jutra lepa,
nisam sa tobom, za Boga koji mi nanosi bol.
Nedostajes mi,
kada hodam, kada placem, kada se smejem,
kada sunce sija,
kada je mnogo hladno,
zato sto te osecam kao nesto veoma moje.
Nedostajes mi,
kao sto drvecu nedostaje jesen,
u ovim nocima kada ne mogu da zaspim,
ne mozes zamisliti ljubavi koliko mi nedostajes.
Nedostajes mi
u svakom koraku koji osecam usamljen,
svakom trenutku koji zivim svakodnevno,
umirem ljubavi zato sto mi nedostajes.
Nedostajes mi,
kada zora pocinje da daje boje,
sa tvojim vrlinama, sa svim tvojim greskama,
za ono sto volis i ne znam...
ali mi nedostajes.
Nedostajes mi
u svakom koraku koji osecam usamljen,
svakom trenutku koji zivim svakodnevno,
umirem ljubavi zato sto mi nedostajes.
Nedostajes mi,
kada zora pocinje da daje boje,
sa tvojim vrlinama, sa svim tvojim greskama,
za ono sto volis i ne znam...
ali mi nedostajes.