Како трошим папир сећајући те се
како ме тераш да причам у тишини
како не престајем да те желим
иако ме нико никада није видео са тобом
И како време пролази
а са њим и године
без да дођеш мени
заробљена
Дајем ти једну песму ако отворим врата
а из сенке изађеш ти
Дајем ти једну песму о зори
када ми је светлост најпотребнија
Дајем ти једну песму када се појавиш
мистеријо љубави
И ако се не појавиш,
није битно,
дајем ти једну песму
Ако погледам напоље, застанем
град се руши а ја певам,
људи који ме мрзе и који ме воле
неће ми опрости
што ме ометаш!
Мисле да говорим све,
да се играм са животом,
зато што те не познају
и не осећају.
Дајем ти једну песму и правим говор
о мом праву на причање
Дајем ти једну песму са ове две руке,
исте оне за убијање
Дајем ти једну песму и кажем "отаџбина"
и настављам да говорим о теби
Дајем ти једну песму
као пуцањ
као књигу
као реч
као герилу*
као што дајем љубав