Osećam se tako živ,
Ali tako zakopan
Sada bežim na tlu mokrom, mokrom, mokrom
Liči na tebe
I nek mi ne govore
Da sam opet pijan
Samo spavam na najprljavijem dušeku
Dok ležim na ulici
Blizu tvog naselja
A sada počinje kiša,
Vraćam se u svoj uobičajeni krevet
Ali sam i dalje
Tako usamljen, tako usamljen, tako usamljen, tako usamljen
Gde da se uhvatim?
Sada ponovo reagujem
Sat pada na mene
I ne mogu više da podnesem ovu strašnu priču
Isključi već jednom televizor!
Izgubio sam kurs
Pojam o vremenu
Mračna ulica ocrtava sahranu
Umro je Mesec!
Nek zaćuti vetar!
Svetlo u daljini obasjava figuru
Koja liči na slavu ali
Samo je bio đubretarski kamion
Koji obilazi svoju rutu
Sve je isto kao juče
Ista lica kao i uvek
Isti krik zbog kog sam toliko plakao
Isto vreme za gubljenje
Deluje kao večnost
Nikad ne dovršavam ovu bocu
Jer je još uvek
Dno sve dalje i dalje
Uvek iznova povraćam
I moja kuća opet gori
Sa svim mojim smećem unutra
Svim mojim sećanjima
Svim mojim iluzijama
Ceo moj život!
Prazan, bez senzacija
I ovde se obrušava nebo
I nemam kuda
Zaspim u svakom uglu, napravljeni su za mene
Sad te ne prepoznajem, ne sećam se, ne znam
Žao mi je, ne mogu sve da pamtim