Као вода отишао је издајући моје биће,
То су делови снова које чувам на својој кожи,
Сваки бескрајни пољубац је постао вечан у души,
Ако ми недостајеш, знаћеш зашто.
И оне очи које гледам на људима и смејем се
Пољупцима и љубавима које никада нисам желела,
Никада нисам желела.
Покупила сам комадиће у зору
Проклата жеља која нас је на крају напустила,
И иако кажу да те време смирује, лечи те,
Овде унутра постаје јачи бол, огорченост,
Моја огорченост, не могу да те заборавим.
Сама, још увек сама ругајући се судбини,
Иако ти се може учинити јер сам изгубила,
Тражим начин да волим,
Да се не бих осећала никада тако усамљена,
Као што сам сама патила твој заборав
Откривајући да си најбоље што сам имала
И сада када више ниси овде, сама.
Научила сам одједном и сада сам оно што видиш,
Мутна слика од онога што сам некада била
И заустављена на обали чекајући да се вратиш,
Ако ми недостајеш, знаћеш зашто.
И иако кажу да те време смирује, лечи те,
Овде унутра постаје јачи бол, огорченост,
Моје лудило, не могу да те заборавим.
Сама, још увек сама ругајући се судбини,
Иако ти се може учинити јер сам изгубила,
Тражим начин да волим,
Да се не бих осећала никада тако усамљена,
Као што сам сама патила твој заборав
Откривајући да си најбоље што сам имала
И сада када више ниси овде, сама.
Сама, још увек сама ругајући се судбини,
Иако ти се може учинити јер сам изгубила,
Тражим начин да волим...
Да се не бих осећала тако усамљена, сама.
Тако усамљена.