Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо где Тимок, поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
али сам поносно клиц’о, живела Србија!
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је љубав моја.
О зар је морала доћ’, та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у крвави бој.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо далеко, далеко крај мора,
Тамо је село моје,
Тамо је љубав моја.
Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Тамо су најдражи моји,
Тамо је прави рај.
Тамо далеко крај Саве, Саве и Дунава,
Тамо је варош моја,
Тамо је мој родни крај!
Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Тамо су моји двори и мили завичај.
Тамо где душман све руши, обара,
Тамо су мили моји, тамо је Колубара.
Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.
Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, тамо је моја слава.
Тамо где Србу сунце већ не сија,
Тамо је срце наше, славна Шумадија.
Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Tамо су најдражи моји, тамо је мој завичај.
Тамо далеко, крај Саве и Дунава,
Tамо је радост моја, тамо је Београд.
Тамо где хладна протиче Морава,
Tамо ми икона оста, тамо је моја слава.
Тамо у брда Ђетине где је пут,
Tамо ми суза мајке, прелива сваки скут.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Aли сам клицао увек, живела Србија!