Možda sutra budeš samo uspomena
I možda sutra budeš moje juče... oh
Vidiš, znam, vreme neumitno ispisuje
Svetlost, veru, pustinjske ulice
Koje onda povređuju kožu
A sada pogledaj ponovo mogu ući u moje juče
Uspomene ne ubijaju moju veru
Želim govoriti, videti, želim postojati i biti
U tvom naručju ponovo se roditi
A sada dođi i uzmi me
Pored tebe ću se ponovo roditi...
Možda juče neće biti samo uspomena
I možda juče bude izbrisano sa naših koža.. oh
Možda, ne znam, vreme pokreće vreme
Govora, viđenja sjaja osećaja
Sna koji se još uvek može ostvariti
A sada pogledaj ponovo mogu ući u moje juče
Uspomene ne ubijaju moju veru
Želim govoriti, videti, želim postojati i biti
U tvom naručju ponovo se roditi
A sada dođi i uzmi me
Pored tebe ću se ponovo roditi...
A sada pogledaj ponovo mogu ući u moje juče
Uspomene ne ubijaju moju veru
Želim govoriti, videti, želim postojati i biti
U tvom naručju ponovo se roditi
Možda, možda...