Sad u Becu ima deset lepih zena
Ima rame s kog place smrt
Ima predvorje s devetsto prozora
Ima drvo gde grlice dolaze da mru.
Njegov mir je otrgnut od jutra
I obesen u Galeriji Mraza
Aj, Aj, Aj, Aj,
Uzmi ovaj valcer, uzmi ovaj valcer,
Ovaj valcer stisnutih celjusti.
Oh, ja te zelim, zelim, zelim,
Na stolici sa knjigom za mrtve,
U spilji na vrhu ljiljana,
U hodnicima gde ljubavi nema.
Nasim krevetom mesec se znoji,
Jauk pun je stopa i peska,
Aj, aj, aj, aj,
Uzmi ovaj valcer, uzmi ovaj valcer,
Stegni rukom njegov slomljeni struk.
Taj ples, taj ples, taj ples, taj ples,
Sa prepoznatljivim zadahom brendija i smrti
Vuce svoj rep po morskom dnu.
Bec ima koncertnu salu,
gde su ti usta utisaka puna,
ima bar gde su decaci utihnuli
osudjeni bluzom na smrt.
Ah, ko to penje se slikom tvojom,
S sveze isplakanim buketom suza?
Aj, aj, aj, aj,
Uzmi ovaj valcer, uzmi ovaj valcer,
uzmi ovaj valcer sto godinama mre.
Ima jedno potkrovlje gde igraju se deca,
gde cu uskoro lezati sa tobom,
u snu Madjarskih fenjera,
u magli nekog slatkog popodneva.
I tad cu videti lance tvoje tuge
gde oplakujes snezne ljiljane.
Aj, aj, aj, aj,
Uzmi ovaj valcer, uzmi ovaj valcer,
Sto ti kaze "Ne zaboravljam, znaj!"
A ja cu plesati s tobom u Becu,
Preobucen u reku, sav,
divlji zubmul za reverom,
usta bedrima tonu do dna.
A spomenar sahranice mi dusu,
brsljan ce prekriti lik,
Potonucu tvojoj lepoti
S jeftinom violinom, i sa krstom.
Odnesi me sad svojim plesom
do vrela kog crpi ti dlan.
Aj, aj, aj, aj,
Uzmi ovaj valcer, uzmi ovaj valcer,
On je tvoj sad, tako je uvek i bilo...