Ко, не знам, пушта гласине узалуд,
Да живим ја без туге и забринутости,
Да на свијету сам најсрећнија ја,
И увијек и у свему срећна.
Ви не верујте да живим као у рају
Да заобилази мене беда,
Тачно тако, пред вече сам уморна,
И тужна, и плачем понекад.
Тако исто,како сви,како сви,како сви,
Ја по земљи ходам, ходам,
И од судбине, како сви,како сви,
Срећу за себе тражим.
На, на, на, на, на, на, на, на
Срећу за себе тражим.