Simpatija mi ne znači puno
Saosećanje nije moj manir
I Ako tražiš rame za plakanje
Ne okreći glavu u mom pravcu
Jer bih radije imao
Moju muziku svakog dana
Ti i ja smo gospodari naše sudbine
Sve vreme tražimo utehu
Dok ne saznamo da stvari nisu
Ono što su trebali da budu, o ne
I ako ne pristaje našem raspoloženju
Nazvaćemo to zločinom
Posvećenost nije obaveza
Ili plod nečije mašte
To je jedini način,kažu
Da živiš od dana do dana
Da bi svaki prolazio kao
Mala senzacija
Snovi su u posedu jednostavanog čoveka
Stvarnost je fantazija mladosti
Ali životni problemi
Svima nama su zajednički
S ljubavlju jedino
Nalazimo put do istine