Направила је
Драга драгог од стакла и испустила.
Болело је
Затим га је прислонила до тела.
А ко избегава бол,
Онај који филтере искључује.
Љуби, па онда пита,
Јер, кад си већ заволела драга, више не питај!
Ој, мама, за празнике
Нисам била светица
Испустила
Драга драгог, а друга га је ухватила.
Болело је,
До хладноће, а онда је попустило.
Јер зима тако и ради:
На снегу у хаљини плешеш.
А и не питаш, већ љубиш,
Јер, кад си већ заволела драга, више не питај!
Ој, мама, за празнике
Нисам била светица
Драгааа, драга...
Ој, пита мама где сам тако дуго била,
Драга, драга...
Ој, шетала сам, мама, бело вино пила,
Драга, драга...
По крововима сам трчала,
На небо са драгим падала.
А ујутру плакала,
Јер сам била тако мало драга...
Ој, мама, за празнике
Нисам била светица
Драгааа, драга...