Možda sam u pravu, a možda u krivu,
Al' nisam više žena za idilu.
Ne mogu to gledati, izvoli mi predati
ključeve života mog.
Ti svako zlato pretvaraš u blato,
činiš to hladnokrvno.
I jednom prođe svaka noćna mora,
proći ćeš i ti kao glavobolja.
Svjetla neona lice otkrivaju,
Časte me pićem svi koji ne smiju,
sve paše i treba mi
ovakva noć da me pokvari.
Srce si moje benzinom polio,
nasmijao se, šibicu bacio.
I noćas gorit će grad,
treba mi mlad, lijep i jak, a ne manijak.
Možda sam u pravu, a možda u krivu,
al' nisam vise žena za idilu.
I jednom prođe svaka noćna mora,
proći ćeš i ti kao glavobolja.