Sviđaš mi se, da, dragi, sviđaš mi se!
Zar ti mogu reć' još više, još više?
Tih riječi zvuk, u snove me njiše,
čuj, ko dragi stih sad ponavljam njih.
Slušaj, sviđaš mi se, da, da, da, sviđaš mi se,
kao breskvin cvijet što lahor svoj čeka.
K'o život sam, k'o zvijezda daleka!
Zar ti mogu još, još više reć?
O, o, sviđaš mi se, da, da, da, sviđaš mi se,
kao breskvin cvijet što lahor svoj čeka.
K'o život sam, k'o zvijezda daleka!
Zar ti mogu još, još više reć?
Zar ti moram ponovit još:
"Sviđaš mi se"?