Kao da se vrime zaplelo u švere,
ni lita, ni zime ne dotiču mene.
Sta je svit otkad znan da više tvoj ne mogu bit.
Jer niman postole da u njima krenem,
kroz tvoje snove da te usnama prenem.
Da ti dan sve dare duše moje,
sve najbolje što znan, sve najbolje.
I sve ću priživit, na sve san friži spreman,
a moran se mirit što te neman.
I sve ću priživit, na sve san friži spreman,
a moran se mirit što te neman.
Sta je svit otkad znan da više tvoj ne mogu bit.
Jer niman postole da u njima krenem,
kroz tvoje snove da te usnama prenem.
Da ti dan sve dare duše moje,
sve najbolje što znan, sve najbolje.
I sve ću priživit, na sve san friži spreman,
a moran se mirit što te neman.
I sve ću priživit, na sve san friži spreman,
a moran se mirit što te neman, što te neman.