Лана је возила санке,
а ја сам правио снешка.
Дуго сам плаћао данке,
због једног Ланиног смешка.
Били смо клинци
и било је хладно
и снег је падао крупан.
Те сам се зиме
затрескао гадно,
к'о прави пубертетски тупан.
Лана је волела цвеће,
а ја сам волео Лану.
Корак од туге до среће,
у једном једином дану.
Прошло је пролеће
лето и јесен,
к'о нежни љубавни сонет.
Ја сам још био
углавном занесен,
к'о лептир вихором понет.
Лана је пратила моду,
а ја сам пратио Лану.
Љубави дођу и оду,
ал' Лана је увек у плану.
Има детаља за
које баш не знам
дал' могу у песму да стану.
Јер, Лана је имала мужа,
а ја сам имао Лану!