I noćas gledam u zvezde
Pitam se šta je to sudbina
Drhtaj u grudima
Zemlja večito žedna za suzama
I bol što obuzima
I noćas čekamo Godoa* na stepeništu metroa
Ja sanjam sivo
A sanjao bih život
O Bože, čije to grehove skupo plaćamo,
Čije dugove vraćamo
Svi uzaludni ratovi, kišni dani bez duge
Mladi životi na koje su čekale neke nove pruge
Više ne gledaj svoj dom, anđele
Umrečeš od tuge
Zbog lažnog rodoljublja vršnjaci su ginuli
A nisu ni krivi
O Bože, ja priznajem, ja sam pička**
Ja volim da živim
A slike mašu sa zidova iako kažu da vreme leti
Molim se suncu da nas se ponovo seti
I kunem se Bogom vala nema tog ideala
Vrednog mog jedinog života
Svi veliki filozofi-utopisti, hvala
Al' mene ne teši ta spika
O patriotizmu dogme i lažne nauke
Ja znam da mrtvi plaču
Jer srcem čujem jauke
Jecaju i kunu, pitaju zašto
Jel' bilo vredno, jel' bilo vredno
Reci to majci što je izgubila jedino čedo (reci)
A mi i dalje živimo bedno i u očaju
Suze za raju*** u starom kraju
Celom svetu nek znaju
Nek znaju da se ovde pucalo
I plakalo iz istog očaja
Nek znaju da ni dan danas ne znamo
ni razloga ni značaja
Rokao sam mikrofon u Tuzli
Primili su me kao brata
Pa svima je dosta rata
Mržnja nije naša, već nam je data
O tata, reci zar danas treba da mrzim
Hrvata ili Muslimana
Pa sve nas mući ista rana iz starih dana
Ljudi su ljudi
Bez obzira sa ovog ili onog meridijana
Iste nas stvari plaše
Oprosti nam grehove naše
Oče naš**** ja nisam taj što zna
al' nadam se da bar ti znaš
otkud toliki bol, suze i strah
pepeo pepelu i prah opet posta'će prah
al' ni'ko neće znati što je na brata pucao brat
E, Marčelo
Jadno je naše i povodljivo stanovništvo
Čovjek kad ništa nema
Najlakše mu je prodat' zajedništvo
Opet je uplakan cijeli Balkan
Imamo vel'ke nacije sa malo mozga
Tvrde očeve i vođe oni su nam k'o droga
Cijelo vrijeme biramo loše sisteme
Dragi moji ljudi
Pa vrijeme je da se krene
Neću više metke da ispucavam za sumnjive pretke
Neću cijeli život da živim početke
Mamu vam jebem
Đe god da krenem
U Evropu, ljevo, desno, naprjed, iza
Treba mi viza
I naša je glupost strah i neodlučnost
Većinska želja da smo u mentalitetu sela
Taman dobro krenemo
Pa u mržnju skrenemo
Nemamo strpljenja za nove pa onda venemo
Zaboravili smo kako se smijat
Ti mišići na licu nam
se jednostavno ne miču
Hej, evo ga
Kad estradu vidim
I opet nestane,
Kad se sjetim
Đe živim...
Oče naš...