Suzanne [Serbian translation]

Suzana te sama vodi

Pokraj reke do tvog kuta,

Čuješ brodić kako brodi,

Svu si noć kraj njenog skuta,

Draga ti je,tako huda,

Jer znaš da je poluluda.

Narandže ti da i čaja

Prispelog čak iz Kitaja,

Al kad ti je navrh usta

Da je tvoja duša pusta,

Ona baci čini neke

Pa od same šuješ reke

Da si njen od pamtiveka.

Zato ti i jeste lako

S njom da deliš crni kruh,

Veruje ti ona slepo

Jer joj lepo telo tako

Sam tvoj duh.

A Isus je,sudbe teške,

Mnoga mora preš'o peške;

Gledajući tako ljude

Sa drvene svoje kule,

Reče,videh da ga slave

Samo oni što se dave:

Svi nek ljudi morem hode,

Nek ih vodi do slobode!"

Al pre no što milost stiže,

Napušten,i skoro čovek,

Sam potonu Isus niže

Od mudrosti tvoje brižne

Kao kam.

Zato ti i jeste lako

S njim da deliš crni kruh,

Uzdaš se u njega jako

Jer je tvoje telo tako

Njegov duh.

Suzana te sama vodi

Za ruku,niz reku dalje,

Svojim putem ka slobodi,

Odevena sva u tralje.

I dok medno Sunce sleće

Na tu gospu naših reka,

Ona s tobom,izdaleka,

Povrh smeća gleda cveće.

Suočena deca s javom,

Što se rvu s morskom travom,

Za ljubavlju svak ko žudi-

Ka njoj teži,ka njoj beži,

Zrcalo mu ona nudi.

Zato ti i jeste lako

S njom da deliš crni kruh,

Ona nama stremi k nama,

Je je njeno telo tak'o

Sam njen duh.