Недељно јутро, слава зори,
то је само неко осећање немира, ту, поред мене.
Цик зоре, недељно јутро,
то су само страћене године, као да су јуче биле.
Пази се, свет је иза тебе,
увек се ту мота неко ко ће да зове,
ал' није то ништа.
Недељно јутро и ја падам,
осећам да не желим да знам.
Цик зоре, недељно јутро,
то су само улице које си прешао, не тако давно.
(превео Гаврило Дошен)