Probudio sam se u jutro nedeljno,
Bez ikakvih šansi da glavu držim bezbolno.
I pivo, koje sam umesto doručka slistio,
Nije bilo loše, pa sam za dezert još jedno počistio.
Onda sam u ormanu po odeći vršljao
I najčistiju prljavu košulju našao.
Začešljao sam kosu i umio lice,
Krenuo sam danu u susret, posrnuvši niz stepenice.
Zatrovao sam svoj um prošle noći
Cigaretama i pesmama koje sam birao,
Ali sam zapalio prvu i gledao klinca
Kako se igra konzervom koju je šutirao.
Onda sam prešao ulicu
I nedeljni miris nečije pržene piletine osetio,
I, Gospode, vratio me je nečemu
Što sam negde, nekako, usput izgubio.
Na pločniku nedeljnog jutra
Želim da sam pijan, Bože sveti,
Jer ima nečeg u nedelji
Što čini da se telo usamljenim oseti.
I ne postoji ništa ravnije smrti
I upola usamljenije od zvuka
Uspavanog gradskog trotoara
I nedeljnog jutra što sanjive oči otvara.
U parku sam video tatu
Sa nasmejanom devojčicom koju je njihao
I zastao sam pokraj Nedeljne škole
I njihove sam pesme slušao.
Onda sam pošao niz ulicu
I negde u daljini usamljeno zvono je zvonilo
Odjekujući kanjonom
Kao snovi jučerašnjice kojima je odzvonilo.
Na pločniku nedeljnog jutra,
Želim da sam pijan, Bože sveti,
Jer ima nečeg u nedelji
Što čini da se telo usamljenim oseti.
I ne postoji ništa ravnije smrti
I upola usamljenije od zvuka
Uspavanog gradskog trotoara
I nedeljnog jutra što sanjive oči otvara.