Uhvati te jeza u mraku
A sad pada kiša u parku, al u međuvremenu
Južno od reke, zastaneš i zadržiš sve...
Neka grupa rastura Diksi gitarom već četiri puta
Osećaš se ispunjenom dok čuješ odjek muzike
I sad ti ulaziš na svirci ali ne vidiš previše lica
Koji pristižu sa kišne ulice da bi čula malo džeza
Na ostalim mestima postiji jaka konkurencija
Ali ta truba, tako dobro duva
Niz južnog pregrađa, niz južnog pregrađa, grada Londona
Bacaš oči na gitaristu Džordž, on zna sve akorde
Obrati pažnju kako prati ritam, ne želi da ika zaplače il zapeva
Da i ta stara gitara je sve što može sebi da prirušti
Kada stane ispod svetla da odsvira svoju stvar
A Hariju nije bitno ako on ne dođe do scene
On radi drugi posao po danju, i život mu je lakši
Zna da odsvira u pabu kao niko
Čekajući svaki naredni Petak uveče
Sa Sultanima, sa Sultanima ritma
A grupa mladića se glupiraju u čošku
Pijani i u najlepšim pantalonima koje imaju i u cipelama na platformi.
Njih zabole za bilo kakav trubački bend
To nije ono što oni zovu rock and roll
A Sultani, da, ti Sultani sviraju Kreol
Kreole*
A onda taj čovek, iskorači pred mikrofon
I kaže najzad, tek što je odzonilo za kraj
“Laku noć, sad je vreme da se kući ide”
I tad odsvira brzo još jednu stvar
“Mi smo sultani, mi smo sultani ritma”