Bistar dan kao planinska reka,
Kao pušten sa lanca, kao lakši od vode.
Pružam ruke, dodirujem stvari
To je poseban obred, i postajem siguran da
To je stvaran svet oko mene...
Potpuno svestan da prolazi vreme
Kao padanje peska, kao mreškanje vode.
Zatvaram oči i gledam unutra
Moje sumnje su glupe, i postajem siguran da
To je stvaran svet u meni, samo čekam da prođe...
Gurni me blago da se vratim u stanje
Koje podstiče krv da se popne u obraz,
I sjuri u glavu kao metak u čelo
Jer ishod je isti i postajem siguran da
To je stvaran svet oko mene, samo čekam da prođe...