Не бојим се ничега на овом свету
Не можеш ми рећи ништа што већ нисам чуо
Ја се само трудим да нађем пристојну мелодију
Неку песму коју могу да певам у сопственом друштву
Нисам никада мислио да си будала
Али драга, погледај се
Треба да стојиш усправно, носиш сопствену тежину
Ове сузе нигде не воде, душо
Мораш да се сабереш
Заглавила си се у тренутку и сад не можеш напоље из њега
Не говори да ће после бити боље, сада си заглављена у тренутку
И не можеш напоље из њега
Ја нећу одустати од боја које доносиш
Али ноћи које си испунила ватрометом
нису ти ништа оставиле
Ја сам још увек очаран светлом које си ми донела
И даље слушам твојим ушима, и кроз твоје очи гледам
А ти си таква будала
Да тако бринеш
Знам да је тешко и да ти никад није доста
ствари које ти сада заиста нису потребне... јао, јао
Мораш да се сабереш
Заглавила си се у тренутку и сад не можеш напоље из њега
Не говори да ће после бити боље, сада си заглављена у трену
И не можеш напоље из њега
Био сам несвестан, у полусну
Вода је топла све док не откријеш колико је дубока
Нисам ја скакао... за мене је то био пад
Дуг је то пут ни до чега доле
Мораш да се сабереш
Заглавила си се у тренутку и сад не можеш напоље из њега
Не говори да ће после бити боље
Сада си заглављена у тренутку и не можеш напоље из њега
И ако дође ноћ
И ако дан не потраје
И ако посрнемо
на каменом пролазу
И ако дође ноћ
И ако дан не потраје
И ако посрнемо
на каменом пролазу
То је само тренутак
Ово време ће проћи