Речи...
Речи су као вео.
Тамо, где је танка дијагонала
Чује се кристал.
А ноћ лети
Негде у даљ,
Не остављајући нам
Потеза, нажалост.
Пуцај!
Реци, зашто се плашиш
Да направиш тај последњи корак?
Хајде!
Нека буде онако како ти желиш!
Платио сам своју лекцију...
Збогом, мој анђеле.
Хајде! Повуци ороз.
Речи...
Речи су дијамант кривице,
Као да су се скриле у мислима
На трен.
И ево двобоја,
И ево финала,
Тамо, око Колосеума
Чује се метал.
Пуцај!
Реци, зашто се плашиш
Да направиш тај последњи корак?
Хајде!
Нека буде онако како ти желиш!
Платио сам своју лекцију...
Збогом, мој анђеле.
Хајде! Повуци ороз.
Пуцај!
Реци, зашто се плашиш
Да направиш тај последњи корак?
Хајде!
Нека буде онако како ти желиш!
Платио сам своју лекцију...
Збогом, мој анђеле.
Хајде! Повуци ороз.
Збогом, мој анђеле...
Пуцај...