Погледај у базен и реци ми шта видиш.
Из дубине таме лица ме дозивају.
Зар их не видиш, план је да сви могу да их виде.
Били су тамо, ох знам да ми не верујеш.
Ох... Никад се нисам осећао чудније.
Али... нећу скренути с ума.
Не сумњам у то да мислиш да сам сишао с ума.
Не, ти то не кажеш али твоје очи говоре више од речи.
Сате сам провео посматарјући у базен.
Нешто ме повлачи унутра,
не знам шта да учиним?
Ох... Троше ми снагу.
Ох... Питају ме да останем.
Кошмари.... Зову ме духови.
Кошмари... Не пустају ме.
Целог мог живота крв је лагано отицала.
Осећам да сам слабији из дана у дан.
Некако схватам да немам времена пре одласка,
Придружујем се њима на дну базена.
Сада... Осећам да су јако близу.
Ја... Почињем јасно да их видим.
Кошмари... Све време ми долазе.
Кошмари... Успокојиће ми ум.
Јасно је све и ја знам шта ћу учинити.
Морам и тебе доле повести
да их и ти видиш.
Ухваћени за руке заједно ћемо скочити право у базен.
Зар не видиш, не само мене, они желе и тебе?
Ох... Бићемо доле заједно.
То...ће трајати вечно.
Кошмари... Вечно ме зову.
Кошмари... Сада смо у вечном (с)покоју.