Стих изнад свих
Постоји стих
наизглед врло прост...
Стих изнад свих...
Стих више као мост...
Да премости, да преброди...
Кад прича никуд не води...
Постоји стих...
Пун разних трикова...
Стих изнад свих
ко стих свих стихова...
Час растужи, час разгали...
Па разоружа...
И као горска ружа камен развали...
У инат свима постоји рима
којом се ватре потпале...
Понесе плима, у инат свима,
сво оно труње с обале...
У инат свима, кад прође зима,
изданци никну зелени...
И, благо њима,
воле се млади јелени...
У споменар за двоје Задрана*...
Чемпреса пар на хриди Јадрана...
Дах богова с Велебита...
И галеб један,
небу своме предан,
тобож небитан...
У инат свима постоји рима
којом се ватре потпале...
Понесе плима, у инат свима,
сво оно труње са обале...
У инат свима, кад прође зима,
изданци никну зелени...
И благо њима,
воле се, воле млади јелени...
Постоји стих
наизглед врло прост...
Стих изнад свих,
стих више као мост...
Да премости, да преброди...
Постоји рима која се не преводи.