Stepojevac opasala tama,
Soko pišti, nebo se prolama.
Mrka tama od neba se svila,
Kad nemačka borna kola stigla.
Borna kola, dva, tri kamiona,
Stepojevcu, krv se liti mora.
Kobni Nimci na drum iskočiše,
Mitraljeze svoje postaviše,
Zauzeše pijac i kafanu,
Mitraljezom pustiše rafalu.
Kad su stigli do jednog dućana,
Opkoliše Jovanović Bana.
To gledao Dragan soko 'tica,
Soko 'tica, sela Konatica.
Iz kafane, s' nekoliko druga,
Nemcima je poč'o da se ruga,
Mašingever Dragan rukom steže,
Pa pogleda da li Nemci beže.
Ali Nemci vatru otvoriše,
I Dragana u ruku raniše.
Zatim Nemci za njim zapucaše,
Mnogi momci mrtvi popadoše.
Što ostalo, pohvatano bilo,
Tad se slomi Draganovo krilo.
No je Dragan, sa još jednim drugom,
Izbegao Leskovačkim drumom.
Tada Nemci Bana uhvatiše,
U kamion njega ubaciše.
Oteraše ka Lajkovcu gradu,
Teške muke njemu da zadadu.
Omladinci, Posavci poviču,
A topovi od Posavlja riču:
"Aoj Bane, ti si naša nada,
Najveća je sad tvoja brigada!"
Svi se složno za slobodu bore,
Pod zastavom srpske Ravne Gore!