Сањам како те срећем дубоко доле
на најдубљој тачки на земљи, у Маријанском рову, на морском дну.
Између Нанга Парбата, К2 и Евереста,
на крову света, тамо ћу ти приредити гозбу,
тамо где ми више ништа не заклања поглед.
Ако дођеш, видећу те како долазиш са ивице света.
Нема ту ничег занимљивог,
само рушевине Атлантиде,
али од тебе ни трага.
Мислим да више нећеш доћи.
Мимоишли смо се у сновима.
Ти сањаш мене, ја тебе.
Не брини, нећу те пробудити
пре него што се пробудиш сама!
Преко леда према Северном полу,
тамо ћу те чекати,
стојећи на оси.
Од Огњене земље у напорном раду сна до пола,
тамо ће се све вртети само око нас.
Звезда Северњача тачно изнад мене.
Ово је пол – чекам овде.
Само, и даље не видим да долазиш од било где.
Чекам на погрешном полу.
Мимоишли смо се у сновима.
Ти сањаш мене, ја тебе.
Не брини, нећу те пробудити
пре него што се пробудиш сама!
Молим те, молим те, не буди ме!
Јер само док сањам ти постојиш...
Мимоишли смо се у сновима.
Ти сањаш мене, ја тебе.
Не брини, нећу те пробудити
пре него што се пробудиш сама!
Дај да изнајмим брод који спава,
курс Елдорадо, Пунт, то је твој родни град.
Чекам на обали, тражим на хоризонту,
све док коначно не угледам твоја једра.
Али, капетан је пијан
и углавном испод палубе.
Не могу да управљам бродом ни у сну,
на гребену је почео да цури.
У Северном мору је потонуо,
ледени брег ме је однео.
Мислим да ћу још дуго чекати.
Пунт остаје неоткривен.
Мимоишли смо се у сновима.
Ти сањаш мене, ја тебе.
Не брини, нећу те пробудити
пре него што се пробудиш сама!
Ти сањаш мене, ја тебе.
Не брини, наћи ћу те!
Одвешћу те у полусну
и привући себи.
Јер ти сањаш мене, ја тебе,
ја сањам тебе, ти мене,
обоје сањамо будни.
(превео Гаврило Дошен)