Upoznali smo se jednog jutra, stanica Četvrti septembar
Prepoznali sutradan i otišli na kafu zajedno
Prešli smo dug put, il mi se bar tako čini
Od prve čaše vina do poslednjeg poljupca bez jezika
Upoznali smo zadnja dvorišta i decembarske mrazeve
Naivčine koji se dodiruju nogama ispod stola
Vlažne noći ležeći na kokosu i pepelu
Prastaro vino, golu bedu, ali i kakvu sreću zajedno
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Izgubili smo se jednog jutra, stanica Četvrti septembar
Izmezumljeni, opijeni vinom koje čini oči bademastim
Srušili smo nekoliko zidova, ti si podigao nekoliko nogu
Kako smešna pomisao, reći zbogom tom kolektivnom smeštaju
Zbogom nežne noći, zbogom milovanja, zbogom bademovo mleko
Zbogom relativnoj radosti ispijanja kafe zajedno
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Još uvek ću plakati zbog toga
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Čak i sledećeg veka još uvek ću pričati o tome
Još uvek ću plakati zbog toga