Стари лалошки валс
Уз благослов магле и небеске правде
сад време је, веле, да идем одавде.
Е, не волем с таквима ни да се свађам,
ал' нисам ја дошао, ди да се враћам?
Ту је сјахао мој аскурђел
То је наша ледина...
Моја Војводина, једна и једина!
Небо и земља су спојени шавом
и једини камен је онај над главом.
Ту ми је чардак одливен у злату
и комотно време на црквеном сату.
И ту је моја драгана, баш за Божић девује клас...
А успут, ко да танцује стари лалошки валс.
Еј, расти пшенице, нек нам је рода, оплети браздама...
Нисам ја битанга па да те продам онаквим газдама.
Можда одем једаред, кад наиђе ред, ал' идем задњи од нас,
док на миру одслушам стари лалошки валс.
Налож'те врагови фуруне пакла,
ма нек се зажари.
Ал' моја се звезда још није ни макла,
Бог над њом стражари.
Ја вам следим једаред, кад наиђе ред,
ал' и тад ми оставте час
да са њоме одиграм стари лалошки валс.