Близу Бембриџ града у Доњој жупанији;
Једног јулског јутра прошле године;
Макадамским путем,дође слатка Иркиња.
И осмехну се она,прошавши поред мене.
Блистала је по изгледу,од својих босих ногу;
Под сјајем своје смеђе косе,боје ораха.
Тако ласкава шумска вила,ме је,наравно,потресла;
Јер,видевши је,схватих да је,заиста ту.
Рефрен:
*Од Бентреј залива,све до Дери Кија;*
*Од Голвеја до града Даблина;*
*Ни хостесу не видех,као смеђу Иркињу.*
*Коју сусретох у Доњој жупанији.*
Док је напред грабила,сигурно изгребах главу;
И погледах је специфичним осећањем,
И рекао сам,рекох ја,неком пролазнику:
''Ко је девојка са орах браон(смеђом) косом''?
Он ми се осмехну и рече,рекао је:
''Ово је драгуљ(драгоценост) Ирске Круне!
То је Рози Мек Кан,са обале реке Бан,
Она је звезда(јавна личност) Доње жупаније''.
Рефрен:
*Од Бентреј залива,све до Дери Кија;*
*Од Голвеја до града Даблина;*
*Ни хостесу не видех,као смеђу Иркињу;*
*Коју сусретох у Доњој жупанији.*
На Харвест-сајму вина,сигурно ће она бити;
А ја ћу обући своје недељно(свечано) одело,
С' угланцаним ципелама и накривљеним шеширом;
Ради осмеха мојој орашасто-смеђој ружи.
Нећу лулу пушити,нити коњу јарам стављати;
Док се мој плуг не претвори у зарђалу браон боју.
Док насмејана млада,поред мог огњишта не;
Постане звезда Доње жупаније!
----------------------------------------------------------------------...Крај.