Sidin opet sam na stini
i gledan modro more kako pini
a vidin samo nju
u mislima svojim
Prokleto je ovo vrime
dugo danima vec puše jugo
a nema dugo niti nje
vec odavno ona otišla mi je
U daljini obris grada
u ljubavi nasoj
di smo cvali
i di na kraju mi je rekla
adio i ne žali
Život stalno piše priče
nekad sritne, a nekad nema sriće
i ko bi sada zna
oće li se jednog dana vratiti
da mi prizna sve
kaže još me voli
i da duša moja više ne boli
Da mi opet priča
da me lipo gleda
i da nije njeno srce od leda
Da mi prizna sve
kaže još voli
i da duša moja više ne boli
da me uvik čuva
da me nikom ne da
i da nije njeno srce od leda