Не заборави никад
на твојој сам страни,
да волиш ме нико,
ти неће забранити,
још минут па поноћ
и суза за крај,
ал' ту сам за тебе знај...
Јер срце није камен, не, срце није камен
да га само бациш из капута,
као карту послије пута ...
Срце није камен, не, срце није камен,
кад пукне на два дијела није вриједно
јер више не куца к'о једно
Срце није камен...
Теби је лако порогласит ме грешком,
скупит' све ствари и отић са смјешком,
сад ти је лако, а лоше кад крене,
онда се сјетиш мене...
Јер срце није камен, не, срце није камен
да га само бациш из капута,
као карту послије пута ...
Срце није камен, не, срце није камен,
кад пукне на два дијела није вриједно
јер више не куца к'о једно
Срце није камен...
У душу ме твој поглед тако,
ломим се, пуцам к'о стакло,
како да кажем ти збогом кад све губим с тобом...
Јер срце није камен, не, срце није камен
да га само бациш из капута,
као карту послије пута ...
Срце није камен, не, срце није камен,
кад пукне на два дијела није вриједно
јер више не куца к'о једно
Срце није камен...