Момиче мајке збореше:
Мајко ле, мори, мајко ле,
Мрва си легнаф сонуваф
И видоф кале Радино;
Под кале поље зелено,
На поље оро големо.
На танац орли играју,
Радино кале певају.
На кале сокол, сив сокол,
Со голем глас ми кликаше,
На Пореч с' крило махаше,
На мене младо збореше:
''Не ли те жалко момиче,
Момиче, зумбул девојче,
Сокол ће да ти одлетна.''
Ој, леле, леле, мајко ле!
Коде ми сокол збореше,
Радино кале светлеше,
А коде сокол одлетнал
Радино кале помркнал!
На ћерка мајка збореше:
Ћеро ле, чупе, малено,
Тој што је оро големо,
Што ће га орли теглити,
Оној су српски комити!
Тој што ти сокол одлетнал,
Ој, леле, туго, туго ле,
Оно је Мицко војвода!
Одлетнал сокол-газија
У краљска земља Србија,
Да српског Краља прашује
За наши јади казује:
''Бре, Краље, татко, татко ле,
Праћај ни твоје соколе.''