Прва строфа:
Ритмови се заплићу помоћу речи,
Испуњавајући интуицију стиховима.
А душа опет не разуме шта јој се десило,
Али ја осећам како она пева.
Осећам да је опија неземаљски лик,
Лик моје обичне девојке.
Осећам како ми стих шаље твој поглед,
Док га води звезда водиља.
На попуцалим уснама ти се прелива сунце,
Тиха хармонија осмеха.
Твој сам грубијан, психопата и музичар,
Ти си одсјај Сунца на мом Антарктику.
Штета што немам снаге да све то наглас кажем,
Лакше ми је да се изразим мелодијом.
Сва своја осећања износим овде у песми о мојој љубави.
Рефрен:
Држи ме чвршће руком.
Немај сумње, уз тебе сам,
Јер са тобом ми је тако добро и лако.
Овај осећај је тако необичан,
И ми смо негде далеко,
Негде изнад земље, негде високо,
Високо, високо, високо изнад неба.
Прелаз: [х2]
Тамо где је друга галактика,
Тамо где је сазвежђе анђела.
Оно сија у твојим очима,
Прелепо сазвежђе анђела.
Друга строфа:
Убрзавамо казаљке у биоритму,
Људи само журе кућама.
Гледам у твоје затворене очи,
Гледам како нежно спавају.
Оптерећена си баналним проблемима,
Заузета си рутином као и увек.
Искусили смо свакодневицу,
Не може нам ништа та ужурбаност.
Мала, сети се само колико смо пута,
Сети се колико смо дана, сети се колико смо пута
Заједно дочекали лето,
Колико топлих фраза, времена на дну.
Док се сећам нас, сећам се јаке љубави,
Сећам се сваког трена, сваког одсјаја сунца,
Оног што је сваког јутра мазио твоје коврџе,
Сећам се сваког погледа, сећам се како ме је твоја душа
Дирнула дубоко до срца.
Рефрен:
Држи ме чвршће руком.
Немај сумње, уз тебе сам,
Јер са тобом ми је тако добро и лако.
Овај осећај је тако необичан,
И ми смо негде далеко,
Негде изнад земље, негде високо,
Високо, високо, високо изнад неба.
Прелаз: [х2]
Тамо где је друга галактика,
Тамо где је сазвежђе анђела.
Оно сија у твојим очима,
Прелепо сазвежђе анђела.