Jer čujem sve svoje sumnje tako probrano i
Jer nastavljam svoju tupu ljubav večno.
Jer pomažem tebi i meni: čak to i ne razmatrajući
Jer mučim sebe previše i preterujem.
Kome dugujem najveće izvinjenje?
Niko nije bio suroviji nego što sam ja bila prema meni.
Jer te puštah da odlučiš da li sam zaista poželjna
Jer moje samoljublje beše tako sramotno uslovljeno.
I za poricanje sebe da nas nekako učinim sličnima
I za pokušavanje da uklopim pravougaonik u loptu.
I
Kome dugujem najveće izvinjenje?
Niko nije bio suroviji nego što sam ja bila prema meni.
Žalim sebe
Moja izvinjenja počinju ovde pre svih drugih.
Žalim sebe.
Jer postupam sa mnom gore nego što bih sa bilo kim drugim.
Jer krivim sebe za tvoju nesreću
I za moje nestrpljenje kad bejah savršena tamo.
Ignorišući sve signale da nisam spremna
I očekivajući da budem tamo gde ti želiš.
Kome dugujem najveće izvinjenje?
Niko nije bio suroviji nego što sam ja bila prema meni.
Žalim sebe
Moja izvinjenja počinju ovde pre svih drugih.
Žalim sebe.
Jer postupam sa mnom gore nego što bih sa bilo kim drugim.
Pa, pitam se koji je zločin najveći?
Zaboraviti tebe ili zaboraviti sebe...
Da sam imala mudrost one od kasnije
Prirodno bih volela onu pre.
Jer ignorisah tebe. moje najviše glasove.
Jer se smejah kad je moja borba bila suviše očigledna.
Jer bejah tako nepovezana sa svojim telom,
I jer te ne puštah kada to beše najljubaznija stvar.
Kome dugujem najveće izvinjenje?
Niko nije bio suroviji nego što sam ja bila prema meni.
I
Žalim sebe.
Moja izvinjenja počinju ovde pre svih drugih.
Žalim sebe.
Jer postupam sa mnom gore nego što bih sa bilo kim drugim.
Žalim sebe.
Moja izvinjenja počinju ovde pre svih drugih.
Žalim sebe.
Jer postupam sa mnom gore nego što bih sa bilo kim drugim.