Sorrow [Serbian translation]

Slatki miris velike tuge lezi na zemlji

Oblaci dima se uzdizu i spajaju se u olovnom nebu

Covek lezi i sanja o zelenim poljima i rekama

Ali se budi pokraj jutra bez razloga za budjenjem

Njega proganja uspomena izgubljenog raja

U svojoj mladosti ili snu, on ne moze biti precizan

On je vecno okovan za pokojni svet

To nije dovoljno, to nije dovoljno

Njegova krv se zaledila i sklupcala sa strahom

Njegova kolena su zadrhtala i ustupila put u noci

Njegova ruka je oslabila u trenutku istine

Njegov korak je posrnuo

Jedan svet, jedna dusa

Vreme prolazi, reka se uvija

I on prica reci izgubljene ljubavi i posvecenosti

I tihi odgovori koji kovitlaju poziv

Mrak tece i uznemiruje svako uljasto more

Strogi nagovestaj onoga sto ce biti

Tu je vetar koji neprestano duva kroz ovu noc

I imam prasinu u svojim ocima, koja zaslepljuje moj vid

I tisina koja govori toliko glasnije od reci

Slomljenih obecanja