Ponekad život izgleda kao da se stiša u parališuću tišinu
Kao mrak bez meseca, namenjen da me ojača.
Poznati uzdah mojih starih laži
Promenile su boju u mojim očima
Uskoro će on probušiti tkaninu mira
Tuga traje ove noći
Uzeću ovaj deo tebe
I držaću ga čitavu večnost
Na samo jedan sekund osećaću se cela... dok ti prolećeš tačno kroz mene.
Ostavljena sama
Jedino sa odrazom mog sećanja
Da se suočim sa ružnom devojkom koja me guši.
Sedim bliže nego moj bol...
On je znao svaku suzu pre nego što je došla,
Uskoro će probušiti tkaninu mira
I poljubićemo jedno drugo još jednom
I otpevaćemo ovu laž koja je na pola puta moja
Mač seče pitanja da ne bih bila prevarena
Od njegove anđeoske svetlosti...
Tuga traje ove noći
Uzeću ovaj deo tebe
I držaću ga čitavu večnost
Na samo jedan sekund osećaću se cela... dok ti prolećeš tačno kroz mene
I gore ka zvezdama
Radost će doći