Oče, možeš li da me čuješ?
Kako sam te izneverio?
Proklinjem dan kad sam se rodio
I svu tugu u ovome svetu
Dopusti mi da te povedem do stada
U kom su svi dobri ljudi zgaženi
Samo kako bih namirio opkladu koja ne može biti pobeđena
Između ponosnog oca i njegovog sina
Da li ćeš me voditi sada, jer ja ne mogu videti
Razlog patnje i ove duge bede
Šta ako bi svaka živa duša mogla biti čestita i jaka?
Pa, onda mogu da zamislim
Ne bi bilo tuge,
Da, ne bi bilo tuge
I ovde ne bi bilo tuge nikada više
Kada svi vojnici spuste svoja oružja
Ili kada se svi kraljevi i kraljice odreknu svojih kruna
Ili kada bi nas jedini pravi Spasitelj spasio od samih sebe
Lako je zamisliti
Ne bi bilo tuge,
Da, ne bi bilo tuge
I ovde ne bi bilo tuge nikada više