Imaš lice nenarušeno lepotom
Ja imam neke ožiljke od mesta gde sam bio
Ti imaš oči koje mogu da gledaju kroz mene
Nisi uplašena ničega što su oni videli
Rečeno mi je da neću osetiti ništa prvi put
Ne znam kako ovi ožiljci zaceljuju
Ali u tebi sam našao svoju rimu
Ako postoji svetlo koje ne možeš uvek da vidiš
I postoji svet u kome ne možemo uvek biti
Ako postoji mrak u koji ne bismo smeli da sumnjamo
I postoji svetlo, ne dopusti da ode
I ovo je pesma, pesma za nekoga
Ovo je pesma, pesma za nekoga
Dozvolila si mi da učestvujem u konverzaciji
Konverzaciji koju samo mi možemo da imamo
Ti si slomila u ušla u moju maštu
Šta god da je tamo, tvoje je
Rečeno mi je da neću osetiti ništa prvi put
Sporo si zaceljivala, ali ovo bi mogla biti ta noć
Ako postoji svetlo koje ne možeš uvek da vidiš
I postoji svet u kom ne možemo uvek biti
Ako postoji mrak unutra i spolja
I postoji svetlo, ne dopusti da ode
I ovo je pesma, pesma za nekoga
Ovo je pesma, pesma za nekoga
I ja sam daleko, daleko od tvog brda Golgote
I daleko sam od mesta gde sam bio i gde treba da budem
Ako postoji svetlo koje ne možeš uvek da vidiš
I postoji svet u kom ne možemo uvek biti
Ako postoji poljubac koji sam ukrao tvojim usnama
I postoji svetlo, ne dopusti da ode