Song For Bob Dylan [Serbian translation]

Počuj me,Roberte Cimermane,napisao sam pesmu za

tebe,pesmu bez bleska

o jednom čudnom mladiću po imenu Dilen,čiji je glas

od lepka i od peska.

Njegove reči pravedne osvete prikivale su nas za pod

i za binu,

pridobile su podoosta ljudi,i prestrašile većinu.

...Eno je,opet stiže,i sve je bliže,

ista ta nafrakana čuma,pravo iz super-uma,

prikrada nam se kao prijatelj,mada se nada

da će sav svet da raskomada.

Ali par pesama iz tvoje stare notne sveske

vratiće je već kući,nema greške...

Dao si srce svakom momačkom ili devojačkom sobičku,

ili bar poster mom zidu

sedeo si za milionom pari očiju,govoreći im šta imaju

u vidu.

A onda smo zaturili konce tvojih misli,pa su sad samo

naše te slike u polutami.

Dok nam narastaju brige,više volimo da strepimo zajedno

nego da strepimo sami.

...Počuj i ovo,Roberte Cimermane,čuj najnovije vesti:

pošto ne verujem da ću ga ikada stresti,

reci Dilenu,svom starom drugu,

ako pogleda niz našu ulicu,staru i dugu,

nek zna--izgubili su pesme naši mladi,

pa zato i pišu po fasadi.

Jedinstvo naše nam vrati,

nek nam se mladost sjati,

jer izbeglica ti si svačiji;

ne prepuštaj nas trezvenosti onih koji su drugojačiji.