Somewhere in Stockholm [Serbian translation]

To sam ja baš tu na ćošku,

Šlušam Wu-a na mom vokmenu,

Neonska svetla u vodi,

Reflektuju odraz grada u kom sam izgubljen

To sam ja baš tu na ćošku,

Jednog dana ću odlaziti

U potragu sna koji nisam imao,

U kojeg ću jednog dana verovati

Čudno kako je isto mesto od kojeg sam bež'o

Isto ono mesto o kojem razmišljam

Kada god se ukaže prilika

Neizbežno je jer gde god da odem

Čujem odjek hiljadu vriska

Dok tonem u san

U meni postoji jedna crna rupa

Koja me podseća,

Da sam izgubio kičmeni stub

Negde u Stokholmu

Izgubio sam kičmeni stub

Negde u Stokholmu

Ja sam iz mesta gde se nikad

Otvoreno ne pokazuju osećanja

U flašama bez dna mi davimo naše tuge

I ostavimo ih da plove okeanom

Ja sam iz mesta gde se nikad

Ne razdvajaju ljudi

Neki generalizuju, ali uglavnom

I dalje sam verovao da smo tretirani kao jednaki

Moj otac, moja majka, moja sestra

Moj brat, moji prijatelji i moja porodica je tamo

Moja nada i moj novac,

Smisao moje nevinosti, zamalo sam izgubio sve ovde

Upravo gde sam osnovan (napravljen)

Je upravo gde ću biti pronađen mrtav

Ulice moje kičme, dok se ne vratim kući

Čujem odjek hiljadu vriska

Dok tonem u san

U meni postoji jedna crna rupa

Koja me podseća,

Da sam izgubio kičmeni stub

Negde u Stokholmu

Izgubio sam kičmeni stub

Negde u Stokholmu

Nisam sam,

Ja sam vatra koja ne gori od grada,

Već od podzemlja

Reka koja upravo umire od žeđi,

Ja sam sveštenik koji laže crkvi

Pukotina u šablonu,

Čudo koje samo čeka da se desi

Obećanje nikada ispunjeno

Jedan od onih trenutaka koje nikada nećemo zaboraviti

Ja sam taj unutrašnji osećaj

Onaj kojeg svi poznajemo, ali ne možemo zaista opisati

Ja sam krvoproliće,

Ali idalje sam zaljubljen

Negde u Stokholmu,

ali nisam sam

Ne moram da se snalazim sam,

Konačno sam kod kuće

Kod kuće u Stokholmu

Čujem odjek hiljadu vriska

Dok tonem u san

U meni postoji jedna crna rupa

Koja me podseća,

Da sam izgubio kičmeni stub

Negde u Stokholmu

Izgubio sam kičmeni stub

Negde u Stokholmu