Pitaš me da li te volim a ja se zagrcnem na mom odgovoru
Radije bih te povredio iskreno nego te obmanjivao sa laži
I ko sam ja da sudim o tome šta govoriš i šta radiš
Da li samo tek počinjem da vidim pravu tebe
I ponekad kada se dodirnemo,iskrenosti je previše
I ja moram da zatvorim oči i sakrijem se
Želim da te grlim dok ne umrem,dok se oboje ne slomimo i zaplačemo
Želim da te grlim dok strah u meni splašnjava
Romansa i sva njena strategija ostavljaju me da se borim sa mojim ponosom
Ali kroz nesigurnost neke nežnosti opstaje
Ja sam samo još jedan pisac,još uvek zarobljen u svojoj istini
Neodlučni cenjeni borac,još uvek zarobljen u svojoj mladosti
I ponekad kada se dodirnemo,iskrenosti je previše
I ja moram da zatvorim oči i sakrijem se
Želim da te grlim dok ne umrem,dok se oboje ne slomimo i zaplačemo
Želim da te grlim dok strah u meni splašnjava
Ponekad bih voleo da te slomim i spustim na kolena
Ponekad bih da se probijem i zagrlim te beskrajno
Ponekad te razumem i znam koliko jako si se trudila
I gledao sam dok ti je ljubav naredjivala i gledao sam kad je ljubav prošla pored tebe
Ponekad pomislim da lutamo,još uvek tragajući za prijateljem
Bratom ili sestrom ali onda strast bljesne ponovo
I ponekad kada se dodirnemo,iskrenosti je previše
I ja moram da zatvorim oči i sakrijem se
Želim da te grlim dok ne umrem,dok se oboje ne skrhamo i zaplačemo
Želim da te grlim dok strah u meni splašnjava