Тихо, шапућући „волим те“,
одјек твог гласа још ме дозива кроз снове,
грејући ме на ветру.
Кроз прозор
видим месечину
како сребром боји сенке по руменој земљи;
свет по коме ходамо држећи се за руке
у златном дану
обојеном сјајем нове љубави.
Осећам твоје топло лице тако близу мојим уснама
и твој мирис који испуњава вечерњи зрак.
Кад затворим очи још си у мојим рукама
и знам да твој пољубац
претвара у музику сваки откуцај мог срца,
док те држим уз себе
и чујем твој глас
како шапуће „волим те“.
(превео Гаврило Дошен)