К’о хартије,
бледе руке које су ме пазиле
И плаши ме да неће све бити ко раније
а памтим те вреле усне
које су ме раниле
па заувек ја тражим те
у соби заблуде
А моје мисли бодеш као ружа
због тебе реагујем бурно
Сама на пучини сам тужна
без ваздуха сам, тонем брзо!
Не осећа то тело не не не
Друге љубила сам али то је лажно
Ко златни сат се топи време
И за руку да ме стегнеш сад је касно!
Ти и кад се кунеш грешиш,
ноћас ми се јави где си,
покажи ми ти бар мало
да ти је стало до мене
А тамо где се душа лечи
никог нема на адреси,
одлази и љубав
ако поново ми леђа окренеш
На литици сам сама, стојим,
Тешке ноћи твоје све су грешне,
а све хладнији су моји снови
љубав одпадне к’о лист у јесен...
Не осећа то тело, не не не,
друге љубила сам, али то је лажно,
к’о златни сат се топи време,
и за руку да ме стегнеш, сад је касно
Ти и кад се кунеш грешиш,
ноћас ми се јави где си,
покажи ми ти бар мало
да ти је стало до мене
А тамо где се душа лечи
никог нема на адреси,
одлази и љубав
ако поново ми леђа окренеш