Строфа #1 (Демонио):
Фора ти је турбо
Не би упалила ни да вртиш курблом
Нонсенс – оплодња и куртон
Ово су приче епохе, срање је култно
На југу је весело, све се реши пијанком
Мартини Бианцо плаћамо чеком бланко
Улице ниша мере се мачијим ходом
У проводу пуног носа наливају се водом
Прдаре мале цевче кисељаке
Пропију Чивас кад наватају сељаке
Ми смо екипа, гето ветерани
Гето је приступ па смо гето дотерани
Град је пун стоке али нико не мари
Песме не лече марву, нисмо ветеринари
Значење стихова траже у фус нотама
Мени је све потаман, за одмор дајте отоман
Испекли смо занат, добро је тесто
Зато сваки албум звучи као бест оф
Ово је бесно, песме нису шприцане
Ипак ови репери се школују и пицане
И тако лепи уче децу спрдњи
Много је истина у свакој нашој тврдњи
Највише школе, и даље деца улице
За ове стихове добићу и Пулицер
Рефрен (Демонио):
Баунс, хоћу да се тресе соба
Баунс, да л’ си делија ил’ гробар
Баунс, нема везе само хоћу да се тресе
Мрдај главом док не паднеш у несвет
Строфа #2 (Фурио Ђунта):
Сањао сам сина
Украо сам истину од вина
На асталу жестина
За ону распалу ми причаш да је фина
Град је сауна, грађани су фауна
Омиљени филм, спот за Боби Брауна
Бцрењ, вреднији од џапанизера
Албум после тизера ко туш после фризера
Не жалим ни за чим, осама, изласци
Тренерке близанци, мајице гмизавци
Одећа за вежбање, лежање, бежање
Седим у башти снимам тетовиране глежњеве
Бројим тинтом тетовиране свежњеве
Попију нежење, почиње режање
Где је камера, где је расвета
За принцезе из филма без расплета
У џепу аспирин и нешто да се смирим
Такви су нам манири, вичем где су моји папири
Ми смо гоблини, вампири који сањају Цирих
Тапири, озрачени као Пјер и Марија Кири